ZIMSKO PREDAVANJE PSS VRBAS - RUSKI KRSTUR

U organizaciji udrženja proizvođača paprika "Capsicum annum" i zadruge iz Ruskog Krstura održano je predavanje proizvođačima paprika.

Savetodavaci iz PSS Vrbas su bili prisutni na predavanju i tom prilikom  dipl. inž. Katarina Radonić je govorila na temu Antraknoza paprike.

Pored aktuelne teme o bolesti paprika bili su prezentovani programi za prihranu biljaka firme Tradeagro nutrition sa posebnim osvrtom na prihranu kod paprika i sistemi za navodnjavanje firme Scala green.

Na ovom skupu bilo je prisutno 45 poljoprivrednika iz Ruskog Krstura, Kule, Lalića i Bačkog Petrovca.

 

 

ANTRAKNOZA PAPRIKE

Colletotrichum spp.

 

•             Antraknoza paprike je bolest koja se pojedinih godina masovnije javlja na usevima. Prouzrokuju je gljive iz roda Colletotrichum spp. Po nekim autorima čak 32 vrste iz ovog roda se nalaze na paprici. Pored paprike vrste ovog roda parazitiraju i druge zeljaste pa čak i drvenaste biljne vrste. Najčešće vrste ovog roda na paprici su C. gloeosporiodes, C.acutatuma, C. capsici i C. caccodes.

•             Bolest je rasprostranjena na gotovo svim područjima uzgoja paprike. Prvo je otkrivena još 1890 godine u SAD, u Evropi je 1956.godine u SSSR, a kod nas 1965. godine u okolini Novog Sada i Horgoša.

SIMPTOMI BOLESTI

 

•             Simptomi bolesti se najčešće javljaju na zrelim plodovima.

•             Pored dozrelih plodova simptomi se mogu javiti i na stablu, listovima i korenu biljaka. Na listovima i stablu simptomi su u vidu nepravilnih malih pega koje su oivičene tamnijim oreolom. Pege su sivo smeđe boje.

•             Ekonomski je najznačajnija pojava na plodovima. Simptomi se na zrelim plodovima pojave prvo u vidu vodenastih pega koje se šire stvarajući lezije od 1-4 cm veličine.

•             Na površini pega, u uslovima povećane vlage, patogen formira sitna crna telašcad – acervule. U njima se nalaze kratke konidiofore sa jednoćelijskim konidijama. Konidije su okružene crvenkasto narandžastom masom.

•             Starenjem, lezije dobijaju tamno crnu boju. U vlažnim uslovima pege se brzo šire i spajaju, plodovi trule i propadaju.

•             U uslovima suše pege se osuše i ne šire se više, ali takvi plodovi ukoliko se unesu u skladišta gde je toplo i vlažno pege nastavljaju da se šire a plodovi ubrzano trule.

 

BIOLOGIJA I EPIDEMIOLOGIJA

 

•             Bolest se prenosi zaraženim semenom, zaraženim ostacima biljaka u polju, a pojedine vrste ovog roda mogu prezimeti i u zemljištu u vidu mikrosklerocija.

•             Parazit se može održavati i na zaraženim korovskim vrstama iz roda Fabaceae (mahunarke) i Solanaceae ( pomoćnice).

•             U toku vegetacije parazit se širi putem vodenih kapi, navodnjavanjem ili kišom.

•             Takođe može da se prenosi zaraženim alatom, dodirom radnika i slično.

 

 

SUZBIJANJE BOLESTI PREVENTIVNO

 

•             Da bi se sprečila zaraza paprike antraknozom osim hemijskog tretiranja potrebno je uraditi i dosta preventivnih mera koje znatno smanjuju mogućnost zaraze.

•             Prvenstveno je potrebno sejati zdravo seme proizvedeno u kontrolisanim uslovima i po mogućnosti zaštićeno fungicidima.

•             Ukoliko se koristi vlastito seme ono mora biti iz potpuno zdravih biljaka. Poželjno je da se takvo seme potopi 30 minuta u vodu temperature od 52 C° da bi se smanjila virulentnost spora na površini semenki.

 

SUZBIJANJE BOLESTI

 

•             Da bi se sprečila zaraza paprike antraknozom osim hemijskog tretiranja potrebno je uraditi i dosta preventivnih mera koje znatno smanjuju mogućnost zaraze.

•             Prvenstveno je potrebno sejati zdravo seme proizvedeno u kontrolisanim uslovima i po mogućnosti zaštićeno fungicidima.

•             Ukoliko se koristi vlastito seme ono mora biti iz potpuno zdravih biljaka. Poželjno je da se takvo seme potopi 30 minuta u vodu temperature od 52 C° da bi se smanjila virulentnost spora na površini semenki.

 

HEMIJSKE MERE SUZBIJANJA

 

•             Hemijske mere suzbijanja su vrlo važne i upotreba fungicida daje zadovoljavajuće rezultate.

•             Prvi deo vegetacije, do cvetanja, mogu se koristiti fungicidi na bazi bakarnih oksida.

•             Posle cvetanja u fazi zametanja plodova mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba (Dithane M-45, Mankozeb WP) u koncentraciji od 0,2-0,25%.

•             Kasnije se mogu koristiti i fungicidi na bazi hlorotalonila ( Odeon, Dakoflo ), kaptana(Captan, Merpan), strobilurina (Qvadris,Stroby,Zato), azoksistrobina (Ortiva opti 480 SC) i dr.

•             Prilikom upotrebe fungicida obavezno je poznavati i poštovati karencu. Desetak dana pre branja paprike nebi se smelo raditi bilo kakvo hemijsko tretiranje.

•             Ostaci pesticida u paprici ne smeju da se nađu.  Provere na pesticide su sve češće i kontaminirani plodovi se vraćaju iz marketa ili izvoza. Naravno sve ovo je važno zbog zdravlja ljudi na koje pesticidi vrlo negativno utiču.

PSS VRBAS

dipl.inž. Katarina Radonić