Jesenja sadnja voća

22.11.2021.

Sadnja voća se može obavljati u jesen i u proleće. Međutim, najbolje vreme za sadnju voća je jesen. Jesenja sadnja ima brojnih prednosti u odnosu na prolećnu. Pre same sadnje neophodno je adekvatno pripremiti zemljište. To podrazumeva čišćenje terena i obradu kao što je ravnjanje, meliorativni radovi i rigolovanje. Voćni zasadi se mogu podizati na zemljištu na kojem su se prethodno gajili drugi usevi ili koje nije obrađivano kao što su livade, šikare, pašnjaci. Ukoliko je zemljište prethodnih godina intenzivno obrađivano i navodnjavano njegova struktura je narušena i takvo zemljište treba oporaviti meliorativnim merama. Odlični predusevi za podizanje voćnjaka su žita i repa jer oni stvaraju mrvičastu strukturu zemljišta koja je najpovoljnija za voćnjak. Livade imaju najbolju strukturu zemljišta i zato je preporuka da se pre podizanja voćnjaka zemljište zaledini neko vreme. Ukoliko se sadnja voća izvodi na zemljištu na kojem je prethodno bila šuma ili šipražje, takav teren treba dobro očistiti od žila i drugih ostataka u zemljištu. Oni mogu predstavljati problem u samoj sadnji voća kao i potencijalnu opasnost od razvoja truleži korena u zemljištu. Rigolovanje je važna mera prilikom pripreme terena za podizanje zasada voća jer ostavlja rastresito zemljište sa dobrim vodno-vazdušnim i toplotnim osobinama i sadnja je puno kvalitetnija, bolje se razvija korenov sistem i razlaganje organskog đubriva. Obavlja se na dubini 60-70 cm.Pre same sadnje voća preporuka je da se odradi agrohemijska analiza zemljišta da bih se đubrilo na osnovu preporuke stručnog lica. Važan je sadržaj humusa u zemljištu i pre podizanja zasada treba  razbacati određenu količinu stajnjaka ili nekog drugog organskog đubriva, jer se ono unosi svake četvrte godine.

Sadnice koje se koriste za podizanje zasada treba da su sertifikovane, zdravstveno ispravne sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Najčešće se koriste dvogodišnje kao i knip sadnice sa prevremenim grančicama. Sadnice pre sadnje treba adekvatno pripremiti. Žile treba skratiti kosim rezom na dužinu 15-20 cm i mogu se potopiti u smešu goveđeg stajnjaka i zemlje u koju se doda određena količina nekog od bakarnih preparata radi dezinfekcije. Kopaju se rupe različite dubine u zavisnosti od pripreme zemljišta. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno i pođubreno kopaju se rupe 40 x 40 cm, ukoliko se đubri u rupu onda se kopaju rupe 60 x 60 cm. Ukoliko je sadnja na okućniscama gde zemljište nije pripremljeno kopaju se rupe dubine 120 x 60 cm. Zatim se sadnica polaže u rupu tako da je spojno mesto kalema (kod sadnica jabuke) 10-20 cm iznad zemlje. Sadnice treba da se sade na dubini na kojoj su bile u rastilu. Nakon što se sadnica spustim u rupu na određenu dubinu na žile trena nabacati rastresitu zelju i nagaziti, zatim 5-10 kg zgorelog stajnjaka (ukoliko nije prethodno đubreno) i opet sloj zemlje i na kraju se dobro nogom nagazi da se sadnica učvrsti. Oko sadnica treba nagrnuti malo zemlje u vidu humki da bih se zaštitile od predstojećih niskih temperatura.

 

Tamara Pavlica, savetodavac PSS VRBAS

Top